U pe­ri­o­du od 2010. do 2014. go­di­ne iz­vr­še­na su 223 kri­vič­na dje­la na­pad na po­li­cij­ske slu­žbe­ni­ke, a u 94 slu­ča­ja vi­nov­ni­ci su uslov­no osu­đe­ni. U istom pe­ri­o­du su za­bi­lje­že­na 43 slu­ča­ja spre­ča­va­nje slu­žbe­nog li­ca u vr­še­nju slu­žbe­ne rad­nje, a 14 slu­ča­je­va je okon­ča­no uslov­nom osu­dom. Upr­kos tren­du ra­sta bro­ja na­pa­da na po­li­caj­ce, na­pa­da­či­ma ni­je iz­re­če­na ni­jed­na mak­si­mal­na ka­zna pred­vi­đe­na kri­vič­nim za­ko­ni­kom.
Pre­ma po­da­ci­ma Vr­hov­nog dr­žav­nog tu­ži­la­šta­va i Odje­lje­nja za ana­li­ti­ku, una­pre­đi­va­nje i raz­voj po­li­ci­je, nad­le­žni tu­ži­o­ci su pod­ni­je­li 259 pri­ja­va zbog na­pa­da na slu­žbe­no li­ce i 39 pri­ja­va zbog spre­ča­va­nja slu­žbe­nog li­ca u vr­še­nju slu­žbe­ne du­žno­sti.
Nad­le­žni su­do­vi su iz­re­kli 110 za­tvor­skih ka­zni zbog kri­vič­nog dje­la na­pad na slu­žbe­no li­ce u vr­še­nju slu­žbe­ne du­žno­sti, ko­je se kre­ću u ra­spo­nu od 30 da­na do 10 mje­se­ci.
–Ta­ko­đe, iz­re­če­ne su 94 uslov­ne osu­de, u ra­spo­nu od 90 da­na sa ro­kom pro­vje­ra­va­nja na go­di­nu, do osam mje­se­ci sa ro­kom pro­vje­ra­va­nja na tri go­di­ne. Iz­re­če­ne su i če­ti­ri vas­pit­ne mje­re, po­ja­čan nad­zor od stra­ne za­kon­skog za­stup­ni­ka, po­ja­čan nad­zor ro­di­te­lja. Su­do­vi su iz­re­kli 10 mje­ra bez­bjed­no­sti, uz pet pre­su­da ko­je pred­vi­đa­ju rad u jav­nom in­te­re­su – na­vo­de u MUP-u.
Što se ti­če kri­vič­nog dje­la spre­ča­va­nje slu­žbe­nog li­ca u vr­še­nju slu­žbe­ne rad­nje, su­do­vi su iz­re­kli 25 za­tvor­skih ka­zni, či­ja se vi­si­na kre­će u ra­spo­nu od 30 da­na do go­di­nu i šest mje­se­ci.
–Uslov­nih osu­da je bi­lo 14, jed­na vas­pit­na mje­ra, dvi­je mje­re obez­bje­đe­nja i jed­na rad u jav­nom in­te­re­su – ka­žu u MUP-u.
Naj­vi­še na­pa­da na slu­žbe­na li­ca re­gi­stro­va­no je u Pod­go­ri­ci i Nik­ši­ću.
Tu­ži­o­ci su od­ba­ci­li pri­ja­ve pro­tiv dva osum­nji­če­na li­ca zbog kri­vič­nog dje­la spre­ča­va­nje slu­žbe­nog li­ca u vr­še­nju slu­žbe­ne rad­nje, kao i pri­ja­ve pro­tiv 24 li­ca za na­pad na slu­žbe­no li­ce.
–Iz­re­če­ne ka­zne su uglav­nom mi­ni­mal­ne ili is­pod mi­ni­mu­ma ko­ji pro­pi­su­je Kri­vič­ni za­ko­nik. Pre­ma po­vrat­nim in­for­ma­ci­ja­ma do­bi­je­nim od dr­žav­nog tu­ži­la­štva, cr­no­gor­ski su­do­vi ni u jed­nom slu­ča­ju gdje je do­ka­za­na kri­vi­ca ni­je­su iz­re­kli mak­si­mal­nu ka­znu za­tvo­ra. S ob­zi­rom na či­nje­ni­cu da je za oba na­ve­de­na kri­vič­na dje­la Kri­vič­nim za­ko­ni­kom pro­pi­sa­na ka­zna od tri mje­se­ca do pet go­di­na za­tvo­ra, za­bri­nja­va sta­ti­sti­ka o vr­sti iz­re­če­nih ka­zni upr­kos či­nje­ni­ci da su su­do­vi u naj­ve­ćem bro­ju iz­ri­ca­li za­tvor­ske ka­zne. Uslov­ne osu­de su za­stu­plje­ne u vi­še od tri­de­set od­sto pre­su­da, a tu su i ka­zne ko­je pred­vi­đa­ju rad u jav­nom in­te­re­su, mje­re bez­bjed­no­sti i vas­pit­ne mje­re – is­ti­ču iz MUP-a.
S aspek­ta po­li­ci­je, pro­ble­ma­tič­no je to što je ve­li­ki broj iz­re­če­nih za­tvor­skih ka­zni is­pod pro­pi­sa­nog mi­ni­mu­ma, kao i to što je iz­re­čen ve­li­ki broj uslov­nih osu­da.
Kri­mi­no­log Ve­li­mir Ra­ko­če­vić ka­že da je stan­dard u raz­vi­je­nim ze­mlja­ma da slu­žbe­na li­ca, a na­ro­či­to ovla­šće­ni po­li­cij­ski slu­žbe­ni­ci, uži­va­ju po­seb­nu za­šti­tu.
–Oni se ba­ve de­li­kat­nim po­slo­vi­ma – oču­va­njem jav­nog re­da i mi­ra, ču­va­njem gra­ni­ce i ot­kri­va­njem naj­te­žih ob­li­ka kri­vič­nih dje­la. Sva­ki na­pad na po­li­caj­ca sva kri­vič­na za­ko­no­dav­stva u svi­je­tu sank­ci­o­ni­šu oštrim ka­zna­ma jer je na­pad na po­li­caj­ca na­pad na dr­ža­vu – is­ti­če Ra­ko­če­vić.
On uka­zu­je da bla­ge ka­zne ohra­bru­ju po­ten­ci­jal­ne po­či­ni­o­ce tih kri­vič­nih dje­la.
–Znat­no oštri­je ka­zne naj­bo­lji su me­ha­ni­zam za spre­ča­va­nje na­pa­da na slu­žbe­no li­ce. Sma­tram da bi slu­žbe­no li­ce mo­ra­lo ima­ti za­šti­tu ne sa­mo kad je na du­žno­sti, već i na­kon to­ga. De­lin­kven­ti se osi­le kad zna­ju da slu­žbe­no li­ce ni­je na du­žno­sti, pa su na­pa­di u tim slu­ča­je­vi­ma če­sti – ka­že Ra­ko­če­vić.
Ka­ko je do­dao, ta­kvi is­ho­di sud­skih po­stu­pa­ka, sa ve­li­kim bro­jem uslov­nih ka­zni, de­sti­mu­la­tiv­ni su i kon­tra­pro­duk­tiv­ni za po­li­cij­ske slu­žbe­ni­ke.
Ka­ko is­ti­ču iz MUP-a, uva­ža­va­ju­ći ne­za­vi­snost i ne­pri­stra­snost su­do­va u od­lu­či­va­nju, kao i ne­pri­ko­sno­ve­no pra­vo slo­bod­ne su­dij­ske pro­cje­ne na osno­vu iz­ni­je­tih do­ka­za, po­sta­vlja se pi­ta­nje da li je ka­zne­na po­li­ti­ka ade­kvat­na te­ži­ni iz­vr­še­nog kri­vič­nog dje­la ako se uzme u ob­zir spe­ci­fič­nost po­slo­va i ovla­šće­nja ko­ja pri­mje­nju­ju po­li­cij­ski slu­žbe­ni­ci.
–Pi­ta­nje je da li se ta­kvom ka­zne­nom po­li­ti­kom po­sti­že svr­ha ka­žnja­va­nja u smi­slu spe­ci­jal­ne i ge­ne­ral­ne pre­ven­ci­je, a po­seb­no da li se obez­be­đu­je adek­vat­na za­kon­ska za­šti­ta po­li­cij­skih slu­žbe­ni­ka – na­vo­de iz MUP-a.
D.Ž.

Mak­si­mal­ne ka­zne
Ko­or­di­na­tor pro­gra­ma lju­skih pra­va u Gra­đan­skoj ali­jan­si Mi­lan Ra­do­vić sma­tra da na­pa­de na po­li­cij­ske slu­žbe­ni­ke tre­ba mak­si­mal­no sank­ci­o­ni­sa­ti.
–Neo­p­hod­no je ura­di­ti is­tra­ži­va­nje i ana­li­zi­ra­ti sva­ki po­je­di­nač­ni slu­čaj, jer, sta­ti­sti­ka ka­že da se mno­go slu­ča­je­va okon­ča­va uslov­nom osu­dom. Upra­vo zbog to­ga tre­ba is­pi­ta­ti ko­ji je raz­log za ve­li­ki broj uslov­nih ka­zni, pri če­mu čak ni one za­tvor­ske ka­zne ko­je su iz­re­če­ne ni­je­su bi­le mak­si­mal­ne. Naj­o­štri­je osu­đu­jem sva­ki ob­lik na­pa­da na po­li­cij­ske slu­žbe­ni­ke i sma­tram da za ta­kva ne­dje­la svi po­či­ni­o­ci mo­ra­ju bi­ti mak­si­mal­no sank­ci­o­ni­sa­ni, isto kao što tra­žim da se i za tor­tu­ru od stra­ne po­li­cij­skih slu­žbe­ni­ka nad gra­đa­ni­ma vo­de efi­ka­sne is­tra­ge i iz­ri­ču mak­si­mal­ne sank­ci­je a ne uslov­ne osu­de – re­kao je Ra­do­vić.